Skip to main content

Đakomo Pučini

Potpis Đakoma Pučinija

Đakomo Pučini (Giacomo Puccini) je bio italijanski operski kompozitor u periodu tradicionalne romantičarske opere 19. veka. Rođen je 1858. godine u italijanskoj pokrajini Toskani, u gradu Luka. Iako potiče iz muzičke porodice, i već od malih nogu ide na časove klavira kod lokalnog sveštenika, opredelio se za muziku nakon slušanja Verdijeve opere “Aida”. Već sa 20 godina dobija kraljičinu stipendiju koja će mu pomoći u daljem školovanju.

Studirao je na konzervatorijumu u Milanu u klasi profesora i kompozitora Amilkara Ponkijelija. U toku studija komponuje dve opere “Vili” (“Le Villi”) 1883. i “Edgar” (“Edgar”) 1889. godine. Iako uspeh ove dve opere nije bio dugotrajan, bio je velik i obezbedio mu je finansijsku sigurnost i želju za daljim radom. Sledeća opera “Manon Lesko” (“Manon Lescaut”), napisana 1893. bila je veoma kvalitetna i održana je na repertoaru operskih kuća i dan danas. Ipak, najveću slavu i bogatstvo donela mu je opera “Boemi” (“La Bohème”), napisana 1896. godine. U ovoj operi uspeo je da prikaže deo svog života sa jednim od njegove braće u Milanu.

65 Boemi 

Iako ne toliko uspešna kao prethodna, opera “Toska” (“Tosca”) takođe je ušla u stalni repertoar operskih kuća. Nakon toga, na red je došla i opera “Madam Baterflaj” (“Madamme Butterfly”), koja 1904. godine na premijeri u Milanskoj skali i nije prošla toliko dobro. S obzirom da je bio perfekcionista i veoma samokritičan, odlučio je da je prepravi i tako 1905. dolazi do nove premijere.

66 Madam Baterflaj

 

Odlaskom u SAD radi postavljanja “Boema” u Metropoliten operi u Njujorku, došao je na ideju da komponuje operu kakva do tada nije postojala. Odabrao je temu sa tzv. Divljeg Zapada i tako došao do opere “Kći Zapada” (“La Fanciulla del West”) 1910. godine. Dok je u Americi prošla i više nego sjajno, dalje od toga nije otišla, i samim tim nije ni ostala popularna. Dugo nakon toga je bio u potrazi za novim libretom i tek 1914. je dobio ponudu da piše za bečku scenu. Bila je u pitanju opera “Lastavica” (“La Rondine”). Nažalost zbog izbijanja rata iste godine, opera je izvedena tek 1917. u Monte Karlu. Iste godine, Pučini se seli u grad Vijaređo, gde u narednoj godini piše tri opere u jednom činu: “Plašt” (“Il Tabarro”), “Sestra Anđelika” (“Suor Angelica”) i “Đani Skiki” (“Gianni Schicchi”).


Godine 1919. odlučuje se za pisanje opere “Turandot” (“Turandot”). Želeo je sa ovom operom da dostigne svoj vrunac, ali ujedno i vrhunac operskog stvaralaštva. Od silne želje za savršenstvom, nikada nije osećao da je dovoljno dobro. Kada se, zbog teške bolesti, pomirio sa činjenicom da je neće završiti do kraja, izrazio je želju da njegovu operu dovrši kompozitor Rikardo Zandonaj. Ipak, operu su, na osnovu Pučinijevih nacrta, završili Frank Alfan i Arturo Toskanini, jedan od najvećih dirigenata u istoriji koji mu je ujedno bio i zet.

67 Turandot

Pučini umire u Briselu 1924. godine, posle teške bolesti raka grla, gde mu je srce otkazalo nakon operacije. Premijera opere “Turandot” bila je 1926. u milanskoj Skali. Dirigovao je Toskanini i nakon smrti lika Liu u trećem činu, prekinuo je izvedbu i rekao ”Ovde se završava delo maestra”. Publika je to razumela i u tišini izašla iz pozorišta. Sutradan je izvedena u celini i ostala kao sastavni deo stalne postavke skoro svih operskih kuća na svetu. Mnogi operski kritičari takođe smatraju da je sa ovom operom završen period klasične opere.

Pučini je, u jednom pismu, rekao za “Turandot”:
„Ova opera me prožima, muči dan i noć. Pored nje, sva moja do sada napisana muzika izgleda mi bleda i smešna. Ipak, bojim se da neću uspeti da je završim, a ako tako bude, svet će biti uskraćen za najlepši ljubavni duet svih vremena”.

Sofija Sviderski, gitara, IV godina SMŠ
klasa prof. Milkica Ponjavić

  • Датум креирања: .